Шоља Саидсцхитзер Биттер Вассер
Зајечицка горка вода (Саидсцхитзер Биттер Вассер, Седлитз Ватер) је светски познат природни лек са богатом историјом. Позната од 17. века у целом цивилизованом свету, није смела Зајечицка горка вода недостаје у било којој штампаној енциклопедији. Као мерило квалитета и ефекта послужио је и назив „Зајечичка“, који је много пута имитиран.
Практично све светске фармацеутске компаније прошлог и претпрошлог века производиле су Сеидлитз Повдерс, која није имала никакве везе са Зајечичком (или Седлечком) водом, али је користила њено чувено име. Тако можемо погледати историју коришћења овог јединственог природног ресурса, који и данас можемо да користимо.
Саисцхитзер Биттервассер
Село Зајечице у Мосту
Најстарији писани извештаји о Зајечицама датирају из 1413. године. Име села Зајечице лингвисти изводе из назива седишта „Зајечица“. У каснијим временима, плодна земља у околини концентрише интересовање за Билинско имање Лобковића, који су заједно са Бечовом поседовали Зајечице до краја Првог светског рата. Село је било захваћено ратним збивањима још у 15. веку и поново касније током Тридесетогодишњег рата, када је, као и остала у околини, спаљено, девастирано и поново грађено.
др. Фридрих Хофман
Откриће горких сланих извора 1717
КСВИИИ век је донео промену земљорадничког карактера Зајечице, Бечов, Седлец, Корозлук и Втелно. У то време, код суседног села Седлец, на имању Реда крсташа са Црвеном звездом, познати балнеолог др. Фридрих Хофман (лични лекар пруског монарха) такозвана „горка вода“. Овај лекар, који је живео између 1610. и 1742. године, међу првима је препознао благотворно дејство разних минералних вода на појединачне болести и цео свој живот усмерио на потрагу за лековитим изворима.
др. Фридрих Хофман се селио углавном на подручју Подорушнохорског краја, али и другде, на имање Шпоркова код Куксуа, и њему умногоме дугују славу многи наши водећи извори. "Горка вода” открио је у Зајечицама 1717. Тадашњи лекари су препоручивали пијење горке воде против губитка апетита, гојазности, болести желуца и жучне кесе, против коронарне болести, кожних болести, а такође и у неурологији.
Седлец прахове производиле су фармацеутске компаније широм света
др. Фридрих Хофман је своје откриће објавио 1725. године у књизи “Дер зу Седлитз ин Бохмен неу ентдецкте биттере пургиеренде Бруннен”, што је изазвало значајно интересовање, јер је др. Хофман је описао со добијену испаравањем из ове воде као идентичну горкој Епсом соли у Енглеској, надалеко познат и тражен.
Франц Амброзијус Ројс, значајан балнеолог, затим објављује књигу написану на немачком у Прагу 1791. Дас Саидсцхутзер Биттер-Вассер пхисикал, цхемисцх унд медизинисцх бесцхриебен.
Прве продавнице горке воде (1770)
Саидсцхитзес Маттиас Лосисцхес Биттер Вассер
Развој експлоатације извора је прекинут Аустрија-Прусија рат за Шлезију, када су високи доприноси непријатељским јединицама на територији Мостецка и настојање да се сачува имовина скренули пажњу са већих послова.
Око 1770. године Матјаш Лоос, родом из Зајечица, открио је на својој земљи „горку воду” са значајним благотворним дејством, почео је да је пумпа и дистрибуира. Сељачки начин пословања је тада увелико проширен на овим просторима. То је била прва рударска активност у такозваним „фармерским окнима“ у региону Под Оре Моунтаинс.
Матиаш Лоос је врло рано почео да се богати од свог посла, а од прихода од продаје „горке воде“ је крајем 1780. године подигао капелу у Зајечицама коју је посветио Фердинанд од Кастиље.
1781. – Прамен преузима властелинство Лобковице
Извори „горке воде” постали су важан објекат. Вода се делила у каменим флашама, Ред крсташа је у матичном манастиру у Прагу пунио водом стаклене флаше, које су тада биле ретке. Приходи са извора концентрисали су интерес властелинства Лобковице, 1781. године су уписани бунари, укинути приватни бунари ситних земљорадника и на управи властелинства остали су само најјачи и најбогатији. (Узгред, ови се и данас успешно користе).
Очишћено је и уклоњено све што би штетило води, а посебно доток површинских вода. Горка вода се затим пунила у брендиране земљане флаше. У Зајечицама су тада била 23 бунара. Зајечичка горка вода је у Прагу означена посебним печатом када је извезена, јер је врло често била предмет фалсификовања.
Печат који гарантује аутентичност горке воде Зајечице
Горке воде из околних села
Втелн Биттервассер – знатно ближе селу Втелно
И у околини је расло интересовање за богатство које су благотворни извори донели. У суседима Корозлуки, које су купили Хеле и Мендел, дали ископати бунар са извором горке воде, испумпати га и испрати, и на тај начин веома финансијски ценити земљу и двориште. Упумпана је и горка вода Рудолице код Моста у имању Гут Кахн, а овде су објављивани промотивни списи о њој од 1826. до Првог светског рата.
Веће ширење доживела је и горка вода из оближњег Билана у Мосту. Међутим, ова вода није била права горка вода сулфито-магнезијумског типа, већ је била сулфито-магнезијум-натријумова вода, која је квалитативно лошија и теже прихватљива за људски организам. Због сложене фонетске транскрипције речи Билани, биланска вода је имала много варијанти имена: Пиллна Биттервассер, Пулна Биттер Вассер, Пуллнауер Биттервассер, Пиллнаер Биттер Вассер и сл.
А. Улбрицх ПИЛЛНАЕР Биттер вассер
1820. године, трговац А. Улбрих узео је изворе у закуп, направио бањску кућу у селу и почео да флашира лековиту воду у оригиналне боце и извози је у великим количинама. Биланска минерална вода се извозила практично широм Европе све до почетка Другог светског рата.
Развој Зајечица као бањског насеља, изградња Лабораторије
Из постојећих добро очуваних изложбених имања у Зајечицама видљиво је да је насеље добило бањски карактер. Документи су домаћинства број 12, 10, 14, 1 и 4.
Зајечичке лабораторије 1900
Средином 19. века на појединим имањима граде се станови за најамне раднике са породицама. Бригу о горкој води Зајечице касније је искључиво преузело властелинство Лобковице. Ради лакшег транспорта, вода се згушњавала испаравањем и постала још ефикаснија у концентрацији. Зајечички крај је у првој половини 19. века био главни европски снабдевач горком водом.
Бренд продавница у Кини
Данашњи дан Зајечичке горке воде
Тренутно је горка Зајечичка вода и њени благотворни ефекти изузетно популарни у Азији, посебно у Кини, где је зову „плава племенита” због карактеристичне кобалт плаве амбалаже. ввв.скватер.цом.